Посљедњи поздрав својој вољеној мајици

БРАНКИ

Мајко! Шта се ово десило јуче?
Нијесмо се овако договориле.
У понедељак си била срећна.
Рекла сам ти оно што си највише жељела да чујеш-да не идеш у пензију, да те чека бијели мантил. Сијала си мајко. Била си поносна и радосна. Рекла си да то буде наша тајна коју знамо само нас двије. Само ти и ја. Знам мајко да ти све бољело. И душа, и тијело и сви ови дани скоро двије године. Али борила си се и вјеровала да ћеш и то прегурати. Мајко, онај дан кад си ме стиснула за руку, питала си за дјецу и заспала, није си ми рекла збогом. Није си рекла ништа -али рекла си ми све. Не могу да вјерујем да те више нема. Срце ми је сломљено, али знам сад те мајко више ништа не боли.
Отишла си тамо гдје су те многи твоји највољенији дочекали.
Почивај мајко моја у миру, и нека те анђели чувају, а ја нећу дозволити да вео заборава падне на твој лик.

Твоја кћерка МАРИЈА

Moja vilo

ADRIJANA TADIĆ

rođ. Šćepanović

Kumo naša, ti si bila naše srce, naša snaga, naš osmijeh. Ostavila si tišinu tamo gdje je bio tvoj glas, i suze gdje je bio tvoj smijeh. Iva i ja te nosimo u svakom koraku, svakoj misli, svakoj uspomeni.
Bez tebe nismo cijele, ali ćemo živjeti tako da te ponosimo. Bila si naš četvrti list djeteline – sad si krilo anđela koje nas čuva. Čuvaju te tvoja tri anđela – sama znaš da je Jovana moja mezimica.
Izvini što te neću ispratiti... znaš da su neke stvari jednostavno teške, da se na njih ne može uticati i da su neke sile iznad nas sviju.
Tako da... Volimo te zauvijek. Vidimo se opet.

Tvoje KONSTANTINA-NINA i IVA MARAŠ

Dragom prijatelju

MIJU JANJUŠEVIĆU

Neka tvoja dobra i plemenita duša nađe mir u Carstvu nebeskom.
U našim srcima ostaješ da živiš kroz najljepše
uspomene i sjećanja.

RAJKO i ANDRIJANA MEDENICA